Sanovnik-naučno tumačenje snova

loading...

Navikli smo da često pogledamo u sanovnik kako bi protumačili neki svoj san,Mišel žuve profesor na Lionskom univerzitetu suprotstavlja se svojom teorijom učenju psihoanalitičara o tumačenju snova.Njegova teza je u snovima se uvežbava dnevno svesno ponašanje.Proučavanjem života ljudi i životinja u embrionalnom stanju i kasnijim eksperimentima on potkrepljuje svoje interesantne teze.Ipak psihoanalitičko tumačenje snova nas posmatra kao ljude dok nas on izjednačava sa životinjama zato ipak netreba odbaciti ni psihoanalitička tumačenja snova ni sanovnik.

Čisto biološkim metodima, profesor žuve je naglavce postavio psihoanalitičko tumačenje snova. Rezultati njegovih istraživanja veoma su bliski shvatanju da snovi služe sIstematskom uvežbavanju instinkta i refleksa ljudi i životinja: mozak u snu trenira postupke. Jedina razkika između sna i budnog stanja sastoji se u tome što se upravijački signali za dinamiziranje i pokretanje mišiča (ako je reč o snu) blokiraju još u mozgu. Snovi se, dakle, u izvesnom stepenu mogu smatrati simulacijom nekog stvarnog »tehničkog« procesa.

Aktivnost mozga u snu
sanovnik

Istraživači sna znaju da je merljiva električna aktivnost mozga u toku snova najčešće identična toj aktivnosti u budnom stanju. San nije sveopšte odmaranje orgarnizma. Štaviše, po nekim istraživačima, aktivnost mozga je u snu često dinamičnija od nivoa njegove dnevne aktivnosti. Drugim rečima, san nije neko pasivno, besvesno ‘stanje. nego aktivan, promenljiv proces, sastavljen od više različitih faza koje se medusobno smenjuju. Žuve i njegovi saradnici uspeli su da deblokiraju upravljačke komande mozga, što je u budnom stanju normalno, ali ne i za vreme sna, jer je tada veza između mozga i mišića blokirana. U njihovim laboratorijama trčkaraju usnule mačke, frkću i grebu kao da su napadnute od pasa, igraju se s nevidljivim miševima lli ližu nepostoječe mleko iz praznih posuda. Kada se snovi završe, one se smiruju i ponašaju kao sve usnule životinje. Svoj istraživački rad profesor žuve zasniva na različitom ponašanju u snu čoveka i životinja. životinje hladne krvi uopšte ne sanjaju, dak mozak toplokrvnih životinja u snu veoma intenzivno funkcioniše. I još nešto: mlade životinje snevaju češče i Intenzivnije od starijih. Da čovek i toplokryne životinje sanjaju naučnici-istraživači snova su zaključili po tome što se očne jabučice spavača za vreme trajanja snova brzo pokreću ispod očnih kapaka. Ta okolnost omogućila je žuveu da učestanost i intenzitet snova prati i kod embriona: kod ptica još dok su u jajetu, a kod sisara u majčinoj utrobi. Istraživanje žuvea je u stvarl nadgradnja ranijih značajnih istraživanja i saznanja mnogih naučnika u svetu. Oni su, opremljeni encefalografima, oscilografima, samopisačima i drugim složenim sistemima elektronskih uređaja, na hiljadama ljudi kontrolisali sve biološke i psihičke simptome za vreme sna. Najopštiji zaključak je bio: san nije utapanje organizma u stanje neke zemaljske nirvane, nego specifično stanje i življenje čoveka. Odbačene su ranije hipoteze, prema kojima je san posledica oslabljenog krvotoka u mozgu i rezultat nekog odbrambenog instinkta koji štiti organizam od premaranja i istrošenosti. Nije mogla da se nađe ni potvrda pretpostavkama da se u organizmu navodno nagomilavaju takozvani toksini zamorenosti, koji nestaju za vreme sna, kao ni pretpostavka o postojanju hormona sna. Osnovni instrument koji je omogućio prodor u carstvo snova je encefalograf. Taj aparat zapisuje biostruje mozga u vidu krivulja i cik-cak linija u budnom stanju i u toku sna. Pomoću tog instrumenta, kao i pomoću brzih pokreta očnih jabučica pod kapcima za vreme trajanja snava. Istraživači su mogli da uoče i registruju razlike u funkcionisanju mozga za vreme budnog stanja i spavanja, kao i između običnog sna bez snova I — sa snovima. Ispitivanjem ljudi koje su istraživači budili čim bi se njihove očne jabučlce počele pokretati u toku sna, nedvosmisleno je utvrđeno da su oni zaista neposredno pre toga sanjali. Istovremeno je ustanovljeno da se u toj fazi sna — američkl istrailvač Klejtman je nazvao REM fazom (skraćen naziv za Rapid Eye movement — brzi pokreti očiju) — dešavaju i promene u aktivnosti čitavog organizma: pojačana aktivnost mozga, povišenje krvnog pritiska, ubrzanje pulsa i učestanosti disanja. Drugim rečima, u toku REM-faze snova pojačava se čitav metabolizam i troši više energije. Proučavanjem embriona ždrebadi l teladi — životinja koje su odmah po svom dolasku na svet veoma samostalne Žuve je otkrio da one u utrobama svojih majki veoma često i intenzivno sanjaju, a posle rođenja veoma retko. Nasuprot tome, pilić1 i deca pre svog rođenja sanjaju retko i u prvoj fazi svog života su nesamostalni. Počinju često i intenzivno da sanjaju tek posle rođenja. Kada, pak, ta aktivnost pomalo oslabi, pilići I deca počinju sami da jedu da trčkaraju. Po svemu sudeći, toplokrvne životinje i čovek neke svoje aktivnosti moraju najpre u snu da uvežbavaju, pre no što ih savladaju lli im pribegnu u budnom stanju.

SAN NIJE PASIVNO, BESVESNO STANJE, NEGO AKTIVAN, PROMENLJIV PROCES

Žuve je našao odgovor na pitanje zašto je aktivnost mozga u snu čak i intenzivnija nego u budnom stanju, a da se pri tom čovek ili životinja ne pokredu s mesta. Naučnik je do tog razjašnjenja dašao na osnovu razlike u ponašanju životinja hladne tople krvi: moždane čelije (neuroni) prvih mogu se regenerisati, a drugih ne. Postoji samo jedan izuzetak od tog pravila: jedan mali region na donjem delu mozga toplokrvnih životinja na mestu prelaska u kičmenu moždinu. ćelije tog regiona, nazvanog »pons«, liče na ćelije mozga životinja hladne krvi. Ako se donji deo »ponsa« odstrani, onda se uklanja i blokada prenosa signala iz mozga u mišiće i snovi se manifestuju raznim postupcima i aktivnostima. To je Žuve dokazao i ponašanjem svojih mačaka. One normalno spavaju dok ne započnu da sanjaju, ali kad sanjaju onda se i ponašaju adekvatno tim snovima. U tom ponašanju i postupoima za vreme trajanja snova uvek je reč o instinktima i refleksima: životinje se bore, brane, jedu, igraju se… Mada su ljudski snovi kompleksniji, ‘čini se ipak da i za čoveka to isto važi. Žuve je prikupio i analizirao 1.200 izveštaja svojih saradnika o kontrolisanim snovima ljudi. Težišta u tim snovima su različita: kod nekih imaju agresivan karakter ,kod drugih gurmanski, kod trećih pušački, seksualni i slično, ali je opšta ten-encija nepromenljiva. čak i u slučajevima kada se sanjaju najrazličitiji snovi što je sasvim normalno — u svima se uvežbava neki drugi instinkt.

Ipak ovo je samo jedno istraživanje od mnogih a činjenica je da su mnogi rezultati istraživanja kontradiktorni i da još nema pravog odgovora.Čovek i njegova psiha su mnogo kompleksniji od životinja pa zato i netreba odbaciti sanovnik,čovek može da sanja napad medveda ili vuka iako se u stvarnosti nikad nije sreo sa njima itd.
izgubljenacast

loading...